Uloga i značaj rada Glavnog prosvetnog saveta u godinama između dva svetska rata
Journal Title: Nastava i vaspitanje/ Studies in Teaching and Education - Year 2021, Vol 70, Issue 3
Abstract
U radu smo se bavili ulogom i značajem rada Glavnog prosvetnog saveta, savetodavnog tela Ministarstva prosvete u periodu između dva svetska rata. Sprovedeno je kvalitativno istraživanje istorijskom metodom. Analizirajući arhivsku građu kao istorijski izvor, uočili smo da je sredinom tridesetih godina prošlog veka Savet odlučnije i samostalnije delovao na prosvetnom planu. Počeo je da obnavlja svoj stručni uticaj na celokupnu prosvetnu politiku. Savet je davao svoje mišljenje, ističući uvek cilj da izjednači zakonodavstvo u celoj zemlji i da narodne škole prilagodi potrebama naroda. Saznajemo da je do objave šestojanuarske diktature 1929. godine, Glavni prosvetni savet imao rukovodeću ulogu u prosvetnoj politici. Donosio je nacrte zakona koji bi unapredili školsku praksu. Bio je nadležan za pitanje školskih udžbenika. Pružao je podršku i zaštitu prosvetnim radnicima. Uvođenjem diktature, Glavni prosvetni savet je ostao na margini događaja u kreiranju i sprovođenju kulturne i prosvetne politike. Većina njegovih predloga nije bila sprovođena u praksi. Propisana je državna didaktika, što je znatno osiromašilo kreativnost u pedagoškom radu.
Authors and Affiliations
Pivaš Milana
Keywords
Related Articles
- EP ID EP703719
- DOI https://doi.org/10.5937/nasvas2103373P
- Views 69
- Downloads 0
Osobine ličnosti kao medijatori u relacijama stilova roditeljstva i samopoštovanja učenika osnovnih škola
Rezultati dosadašnjih istraživanja ukazali su na povezanost stilova roditeljstva i samopoštovanja adolescenata, ali se još uvek nedovoljno zna o mehanizmima koji stoje u osnovi tih relacija. Stoga je cilj ovog istraživan...
Nastavnik u globalnoj Agendi 2030 - značaj, uloga i profesionalni razvoj
U radu se razmatraju pitanja mesta i shvatanja nastavnika i nastavničke profesije u globalnom programu Ujedinjenih nacija: Agenda 2030 - Ciljevi održivog razvoja. Sem same Agende, analiziraju se i prateća programska doku...
Holistički pristup ranom detinjstvu u pedagogiji Marije Montesori
U pedagoškoj misli Montesorijeve (Maria Montessori 1870-1952) jedna od osnovih karakteristika sagledava se u njenom humanističko-romantičarskom odnosu koji izgrađuje prema detetu i detinjstvu kao i reperkusijama ovakvog...
Reforma produžnih škola u Minhenu i utemeljenje dualnog sistema stručnog obrazovanja
Reforma stručnog obrazovanja u Srbiji usmerena je ka uvođenju tzv. dualnog sistema. Savremeni oblik tog sistema ima poreklo u reformama produžnih škola u Nemačkoj krajem XIX veka. U radu je prikazana reforma tih škola u...
Triangulacija i uzrast kao prediktori detetove percepcije destruktivnih posledica roditeljskog konflikta na porodični sistem
Detetovo poverenje u porodični sistem doprinosi razvoju emocionalne sigurnosti, koja nadalje ima pozitivan efekat na detetov razvoj. Roditeljski konflikti mogu imati negativne posledice po detetovu percepciju porodičnog...